Skip to main content

Socijalno preduzetništvo u Srbiji

Nova Godina samo što nije. Razmišljala sam da li je pogodno vreme da vam pišem o socijalnom preduzetništvu, s obzirom da je su praznici blizu i da niste baš u modu za ovu temu. Međutim, smatram da u Srbiji bolji momenat nikada nije bio. Traženjem po Internetu o ovoj temi nisam baš naišla na mnogo stvari. Sigurno sada u Srbiji, ne znam tačne brojke ne zamerite statistika mi je nedostupna, postoji ogroman broj ljudi koji su gurnuti na neki način iz redovnih društvenih tokova, te postali ogroman sociološki problem društva i to ne svojom krivicom već spletom okolnosti i društvenim tokovima koji su ih do toga doveli.

social 3

Ostati bez posla u godinama kada niste poželjni niti interesantni drugim kompanijama i firmama, sami niste sposobni da započnete bilo kakav samostalni projekat, država ništa ne čini da pomogne na bilo koji način ovim ljudima; te grupe ljudi koji su na bilo koji način marginalizovani, svojim verskim, zdravstvenim ili bilo kakvim drugim stanjem, a sam proces inkluzije istih se odvija sporo neplanski, to je otprilike suština.

U svetu se znatan broj kompanija u okviru svog DOP-a bavi socijalnim preduzetništvom, odnosno pomaganjem razvoja istih, dok kod nas samo veće kompanije bave ovim problemom.

Na žalost u Srbiji, socijalno preduzetništvo nailazi na kočnicu u zakonu, a kako navodi pomoćnica ministra za rad Ljiljana Džuver, 08.12.2015 je  počela izrada zakona o socijalnom preduzetništvu u saradnji sa Evropskim pokretom Srbije, koji će doprineti otvaranju novih radnih mesta u Srbije, te  Više o tome možete pronaći ovde.

Inače, ovom temom osim kompanija koje imaju razvijen kodeks o DOP-u, bave se još i NVO, te udruženja građana, odnosno zadruge.

Najozbiljnija i najpoznatija mreža koja okuplja socijalna preduzeća, a na koju sam naišla je SENS  njihove članove možete pogledati na linku ovde.  Povezivanje ovakvih preduzeća međusobno, može dovesti do bržeg sprovođenja zakonske regulative, koja pre svega treba da bude usvojena.

Zanimljiv mi je način prikupljanja sredstava kroz crowdfunding, platforma kojom se kako piše na sajtu SENS-a mogu prikupitu značajna sredstva za podršku socijalnih preduzeća, te su zbog jednostavnosti pogodna za promociju putem društvenih mreža.

social 1

Putem sajtova možete se informisati o platformama na kojima možete konkurisati za podršku i novčana sredstva za svoj projekat.

Do tada u svetu ukupan udeo u  BDP -u socijalna preduzeća čine 10%, dok kod nas 0,2%, na takve sam statistike naišla, što znači da treba poprilično raditi na tome.

Mislim da ćemo se sve više baviti ovom temom, i žao mi je što zaista nije više zastupljena u medijima, zato sam joj i dala prostora na svom blogu, jer smo svi svedoci da u svom okruženju ima sve više ljudi koji pripadaju ovom sloju, odnosno koje je proces tranzicije, restruktuiranja i reinžinjeringa ostavio na ulici. Neki možda nisu ni imali priliku da se iskažu, a svi zaslužuju da je imaju. Želim vam sve najbolje u Novoj Godini,

Pozdrav

Eli

Jeftino je skupo!

 

 

Proteklih dana sve češće nailazim na neke stvari koje mi „bodu oči“, pa reših da se malo pišem o tome. Radi se o fenomenu sertifikovanog digitalnog potpisa, koji eto naš narod nikako da svari, odnosno da prihvati.

Počnimo redom, od toga kako ljudi kada otvaraju svoju privatnu firmu biraju knjigovođu. Naravno, mali preduzetnik u Srbiji, vlasnik firme, pojma nema po kom kriterijumu da izabere knjigovođu. Uglavnom, Pera je rek’o Žiki da komšija ima nekog knjigovođu koji je JEFTIN. Šta taj knjigovođa treba da zna? Šta će mi knjigovođa? Naravno da ima izuzetaka, ali veći deo njih uglavnom bira po kriterijumu što jeftiniji to bolji. Takođe, starije knjigovođe su bile na „ceni“. Situacija je mnogo ozbiljnija nego što neki misle, dobar knjigovođa ne samo da će vam uštedeti vreme i novac, već će vam ponuditi i finansijski konsalting, odnosno moći ćete uz pomoć njegovih saveta uspešno pregurati neke dosadne administrativne stvari, kojih ima… Nemojte štedeti na nečemu što vas može skupo koštati, to vam je moj savet. Godine staža nisu toliko bitne za kvalitet posla. Sasvim sigurno mogu reći da neke knjigovodstvene agencije ne prate zakonske regulative, te možete doći u situaciju da vam račun bude blokiran, odnosno da plaćate penale za neizvršene obaveze (poreske prijave, menice koje dospevaju na naplatu, itd.) Kako ćete pronaći takvog knjigovođu? Prvo i osnovno je da proverite kako obavlja plaćanja i način na koji ih obavlja. Nepojmljivo mi je da knjigovođa nema svoj sajt, elektronsku Halcom ili neku drugu karticu, da umesto vas obavi stvari u banci itd.

Dođosmo do sertifikovanog potpisa. Bila sam svedok situacije gde je vlasnik radnje izjavio kako ga je knjigovođa poslao npr. u banku da KUPI POTPIS. Mogao je i na pijacu onda da ga pošalje. Naime, APR je na svom sajtu objavio da se finansijski izveštaji za 2015. godinu mogu predati isključivo u elektronskoj formi, te je za njegovo predavanje potreban sertifikovani digitalni potpis, koji se može nabaviti u:

Privrednoj komori Srbije

Halcom-u

MUP-u

PTT-u

e-smart Systems DOO

I tako dalje.

Na njihovim sajtovima možete pročitati koliko koštaju, odnosno da vam je za to potrebno OP obrazac, rešenje APR i LK. Dobar knjigovođa to treba da zna. Takođe uz ovaj potpis, po novom moći ćete izdavati elektronske fakture, te će vam posao biti olakšan. Međutim dobar knjigovođa košta. Malo razmislite i videćete da vas to jeftino u stvari skupo košta. Pa procenite sami, hoćete skupog ili jeftinog knjigovođu. Mada, ima ih i koji nisu toliko skupi a ipak odgovorno i savesno rade svoj posao, takođe idu u korak sa vremenom i svetom. Pa ako vam je vizija vašeg biznisa da pratite trendove, onda tako i potražite sličnog knjigovođu.

Pozdrav

Eli.

Oni dolaze, upoznajte Milenijalce!

Dragi moji budući (nadam se) čitaoci ovom temom baviću se u svom prvom postu.

Sigurna sam da postoje ljudi koji apsolutno nemaju pojma o čemu pišem, niti su čuli išta o tome. Kao mama jedne od njih, osećam potrebu da iz svog ugla objasnim ko su „oni koji dolaze“, odnosno Milenijalci. Generacija „Y“ – deca takozvanih Baby Boomera (rođeni između 1961-1978) ili generacija „X“ rođeni su u periodu 1978-2000 godine. Zašto su oni tako zanimljivi , šta je to što ih izdvaja od Boomera?

CoverStory_Millennials

Pitala sam roditelje dece iz svog okruženja šta misle o Milenijalcima, uglavnom pogled koji govori „šta je to“, blage veze niko. Međutim, bliže objašnjenje donelo je itekakve reakcije i komentare, zapažanja.. Ono što sam ja primetila kod svoje ćerke, odnosno njene generacije i kolega i prijatelja predstavnika ove generacije je visoki stepen osvešćenosti kada su u pitanju: ljudska prava, manjinska prava, upravljanje finansijama, političko opredeljenje, jasno izražavanje mišljenja. Tehnološka svest, informatička potkovanost su takođe deo razvoja mladih milenijalaca, kao i obrazovanost i želja za otkrivanjem novih mogućnosti, te kreativnosti i maštovitosti, koja ponekad vrlo često odlazi u nerealni svet. To im je omiljeno, naravno serije filmovi na ovu temu.. Star Wars prednjači. To im je mainstream!

Sada je sasvim izvesno da će ova generacija, kako kažu neki izvori i istraživanja Forbes-a, zavladati svetom, te da ćemo hteli ili ne morati prilagoditi se. Znam nije jednostavno, naročito onima koji moraju da krenu od nule, ali ukoliko ne budu mogli da prate šta se dešava.. Stvari se odvijaju tolikom brzinom, da je ponekad vrlo teško pratiti bukvalno sve.

images

Proizvodi na tržištu usluge ponuda, sve postaje podređeno njima. Oni imaju svoju predstavu o hrani, načinu trošenja novca, uslugama, cenama. Kada su u pitanju poslovni izazovi, prilično su probirljivi, poštuju sebe, znaju savršeno koliko vrede i  ne odstupaju od ciljeva. Šta je i da li postoji nešto što je problem ovoj generaciji?

Generacija „Y“ koja želi i promeniće svet, naravno nije savršena. Ono što sam ja kao mama primetila je da ova generacija izričito komunicira putem digitalnih kanala, putem društvenih mreža, mobilnih aplikacija, e mail-a…

Kada su u pitanju bilo kakvi poslovi gde su bitne komunikacijske osobine, pregovarački talenat, obavljanje posla u direktnom kontaktu sa ljudima, oni će to izbegavati i to u širokom luku! Pa logično, manjak komunikacije uživo, odnosno svođenje komunikacije na digitalni mehanizam doveo je do toga da izbegavaju dolazak u bilo koju instituciju radi obavljanja bilo kakvog posla ukoliko je to moguće putem digitalnih kanala. To me navodi na samo jednu jedinu pomisao da će određene poslovne institucije morati da menjaju svoj oblik, način poslovanja, forme kontakata, načine komunikacije. Počev od banaka, gde mislim da će retail pretrpeti najveću “ štetu“… Online kupovine, digitalni servisi, manje ljudske angažovanosti… Ali ok, možda će većina nas moći raditi od kuće. To mi je inače oduvek bila želja… Svejedno, nazad ne možemo, a napred moramo. Nadam se da se dobro držite za sedišta, jer… Baby Boom busters dolaze!

 

Toliko za prvi put.

Srdačno,

Elli.